Пређи на садржај

Опсада Москве (1606)

С Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Москве (1606)
Део устанка Болотњикова

Устаници у боју.
Време07. октобра-2. децембра 1606
Место
Русија
Исход Победа цара Василија
Сукобљене стране
Руско царство Побуњени сељаци, козаци и властела
Команданти и вође
Василиј IV
Михаил Скопин-Шујски
Иван Болотњиков
Илејка Муромец
Истома Пашков
Прокопиј Љапунов
Јачина
око 30.000[1] око 35.000-80.000[1]
Жртве и губици
Тешки Тешки

Опсада Москве (1606) био је саставни део устанка Болотњикова у Русији.

Везивање сељака за земљу у Русији крајем 16. века, велика глад 1601-1603. као и безвлашће и пољска интервенција после смрти Бориса Годунова 1605. довели су до стихијског устанка сељака на југу Русије 1606.[1]Смрт Лажног Димитрија била окидач, и легални изговор, за масовну побуну свих слојева у Русији: како међу поробљеним и гладним сељацима, тако и међу осиромашеном ситном властелом, незадовољном бољарским царем Василијем.[2] Под вођством Ивана Болотњикова, војска састављена од сељака, козака и ситне властеле уништила је царску војску августа 1606. код Кроме, а затим поново у септембру код Калуге. Удруживши се са одредима властеле из Туле и Рјазања, под командом војвода Истоме Пашкова и Прокопија Љапунова, устаници су поново разбили царску војску код Коломне и 7. октобра 1606. опсели Москву.[1]

Москву је опсађивало, вероватно, око 35.000 устаника (неки извори наводе чак 80.000 људи). Цар Василије располагао је приближно истим снагама ослоњеним на јака утврђења Москве. Болотњиков је планирао потпуно окружење и подизање устанка у самом граду, али редови устаника нису били јединствени. Већину су чинили побуњени кметови, али било је и козака, стрелаца и сиромашних племића. Разноликост социјалног састава војске негативно се одразила на њену организацију: у основи скуп самосталних одреда, који су често одбијали да се потчине Болотњикову[1], бившем кмету који се називао "војводом цара Димитрија".[2] Привучени обећањима цара Василија и уплашени устанком сељака, одреди племића издали су Болотњикова. Најпре је 15. новембра 1606. на цареву страну прешао Љапунов, а затим 2 недеље касније и Пашков. Одлучујаћа борба вођена је 2. децембра: ојачана издајницима, царска војска је разбила опсаду Москве и након тродневне битке, уз помоћ артиљерије, заузела утврђени логор устаника у селу Коломенском.[1]

Последице

[уреди | уреди извор]

Устаници су се повукли у Калугу и издржали тромесечну опсаду, а затим у пролеће 1607. уз помоћ Запорошких козака заузели Тулу. Окупивши око 30.000 људи, Болотњиков је у мају 1607. поново кренуо на Москву, али је почетком јуна 1607. потучен на реци Восми. Око 10.000 преживелих устаника затворило се у Тулу, која је освојена након 4 месеца опсаде.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Гажевић 1974, стр. 505–506
  2. ^ а б Fajfrić 2008, стр. 237–238

Литература

[уреди | уреди извор]